Ziveti danas

Ziveti u danasnjem vremenu, mada bih mogla da se pozovem i na 21. vek nije bas jednostavno. U pomalo  uvredljivom suzivotu u uzajamnom nepoverenju medju ljudima, apelovati na solidarnost zvuci bizarno…

Da li to ima veze sa godinama starosti ili sa godinama ovog savremenog doba, ali mi se cini da smo izgubljeni, usamljeni, razocarani…

Nekada su se npr. birale profesije, kada se izuzmu licni afiniteti, po nekoj zelji da se pomogne opstoj populaciji. Licni interesi su bili sekundarni. ili su se skrivali, manje ili vise svesno. U 80-tim je npr Bob Geldof pokrenuo ” Live aid” koncerte koje su prihvatili mnogi pop muzicari Evrope. Pozar potrebe da se pomogne drugome se prosirio po tlu Severne Amerike i kao eho ponovo vratio ka Evropi u zvuku poznatih tenora i ostalih velikana klasicne muzike.

Danas, posebno kod nas, sto rece Lidija, moja dugogodisnja pacijentkinja, samo nesto prodajemo, kupujemo i opet preprodajemo. Kao da smo izgubili motiv i inspiraciju.

Pocetkom tih istih, gore pomenutih 80-tih, upisivali smo medicinu iz, tada modernih, altruistickih pobuda. Znalo se i tada da su to, i slicna zanimanja cenjena. Ispunjavala su onog koji je istrajavao na tom putu. Doktori su bili razreseni brige o materijalnom. Radili su svoj posao, dobijali platu. Posecivali su kongrese i strucne skupove, i cini se, iskrenije se druzili.

Dodjose i neka druga, cudna vremena naravno, ne sama od sebe. Mi smo bili induktori. Manje, vise. I postadose neke dreuge stvari bitnije. Nesto kao u onoj igri sa stolicama. Ko ostane poslednji na nogama, odnosno bez stolice, kao da je imao rogove. Prosto, tada smo voleli da pripadamo jedni drugima. Nismo se zaklanjali iza mobilnih telefona, I pad-ova, phone-ova i book-ova.

Doduse, mnoge stvari smo saznavali zajedno. Iz romana, koje smo razmenjivali. U vecerima, kada smo “prizivali duhove”, ostajali bismo budni do jutarnjih sati u prici i ludom smehu, zaboravljajuci da ponovo nismo uspeli u okultnom naumu.

Imali smo zelju da jedni druge prosvetlimo, naucimo, opomenemo. Menjali smo stavove, ne iz razocarnja, vec iz zelje da budemo bolji i da svet oko nas bude bolji.

Napravila sam malo duzi uvod. Ko me ne poznaje, pomislice, omaklo mi se ! ;)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Adresa:

Mesto: Beograd Adresa: Zorana Đinđića 62 Telefon: 011/311-5615, 313-0063 Radno vreme: pon,sre,pet: 13-20h i uto,cet,sub: 09-16h

Kalendar

October 2017
M T W T F S S
« Nov    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Nedavne poruke